Шековићи, познато партизанско мјесто, сваке године су били мјесто окупљања пионира и омладинаца из цијеле тадашње земље. Неко би се данас, послије питања "Гдје су Шековићи",  могао запитати: Шта су та дјеца радила у Шековићима? Е па млади су се тамо окупљали како би обновили сјећање на Пионирску партизанску дивизију. Узгред речено слабо се ко и сјећао те дивизије, али нема везе. Тај дан се  у социјалистичком заносу табанало стазама којима су, као, пролазили партизани. Да ли јесу или нису, ни дан данас се не зна. Они који су тада говорили да јесу, данас кажу да нису, а они који су некада говорили да нису сада кажу да јесу :). Све у свему тај дан се није ишло у школу што је био довољан разлог да се дође у Шековиће и на Столице (ако се то мјесто тако звало или још увијек зове), а власеничка постава, с обзиром да су Шековићи и Власеница сусједне општине, била многобројна.

П.С.

Нешто сад размишљам да ли је "многобројност Власеничана" можда била резултат власеничке "гриже савјести" због односа према партизанима у току НОР. Ко зна ?