Ако се добро сјећам припремање ове представе је трајало неких 3-4 мјесеца. Ти дани су ми остали у сјећању по томе што смо једва чекали пробе, а о узбуђењу пред премијеру пред пуном салом Дома културе да и не говоримо.

Да не бих давио причом која никоме осим учесника ове поредставе вјероватно ништа неће значити само ћу напоменути да је на том једином извођењу сала била препуна. Публика је сједила и на бини, а они у другом реду да Бог да да су нешто чули. Вјероватно нико није ни примјетио да су  глумци у једном тренутку сједили око ватре које није било ( заборавили смо да изнесемо ванглу са ХЕПО коцкама која је "глумила" логорску ватру ),  да је негдје при крају представе Николетина (Заим Алиустић) истрчао на бину и ако је већ раније "отишао са партизанима далеко" и вадио ситуацију у којој се учитељица није појавила кад је требала (јер је кришом пушила у шминкерају и заборавила за своју улогу).

Било је тих и таквих ситуација још много, ко их се сјети нека допише у коментар, па да заједно реконструишемо цијелу представу која на жалост није забиљежена на видео траци.

У прилогу је неколико фотографија које ће, надам се, ову представу сачувати од заборава, бар на неко вријеме.