Дејства на документ
МАНИПУЛАЦИЈА ''МРТВИМ ДУШАМА''
Лажи Запада о Сребреници излазе на видјело-полако али сигурно! Шта су западни медији "продали" као "масакр у Сребреници" да би правдали рат против Срба-ускоро ће у издању њемачке издавачке куће "Kai Homilius" из Брлина своја истраживања објелоданити Швајцарац Александар Дорин у својој књизи "Сребреница - историја једног салонског расизма" /Srebrenica - die Geschichte eines salonfahigen Rassismus /. Са аутором овог значајног истраживања у расвјетљавању истине о Сребреници је почетком маја објавила Српска новинска агенција (СРНА), који објевљујемо у цјелости
БЕОГРАД, 5. МАЈА /СРНА/ - На Западу је и даље присутна манипулација да је у Сребреници 1995. године убијено седам до осам хиљада муслимана мушкараца, али независна истраживања показују да је најмање 2 000 муслиманских војника погинуло у борбама око Сребренице и да је отприлике то број лешева који су хашки истражитељи могли да пронађу - тврди Швајцарац Александер Дорин, који се већ 14 година бави истраживањем догађаја у Сребреници у мају 1996. године.
Дорин се у својој најновијој књизи, под насловом "Сребреница - историја једног салонског расизма" /Srebrenica - die Geschichte eines salonfahigen Rassismus /, коју ће на њемачком језику објавити у мају, у Берлину, издавачка кућа "Kai Homilius", бави, како наводи, "манипулацијом бројем погинулих муслимана у Сребреници".
"У вези са догађајем у Сребреници 1995. године и даље влада медијска манипулација на Западу да је послије пада тог градића у српске руке убијено између седам и осам хиљада муслиманских војника и цивила мушкараца, али истраживања људи широм свијета показују да то нема никакве везе са истином", каже Дорин за Срну.
Он наводи да је, према подацима до којих је дошао, најмање 2 000 муслиманских војника погинуло у току борби око Сребренице, те додаје да чињенице показују да ни цивилни ни војни врх Републике Српске /РС/ никада није наредио стријељање муслиманских војника и заробљеника. "То је отприлике број лешева који су хашки истражитељи до данас могли да пронађу. Међутим, муслиманска страна је уз ту цифру додала и неколико стотина муслиманских бораца, од којих је већина из страних земаља, који су неколико година прије пада Сребренице погинули у Хан Пијеску и у Коњевић Пољу", тврди Дорин.
Он наводи да то доказују чак и муслимански документи које је српска армија могла да нађе.
"Војска Насера Орића се прије пада Сребренице повукла из овог градића и оставила за собом око 25 000 цивила, али заједно са Орићевим борцима повлачио се и један број цивила, од којих су неки имали оружје", каже Дорин.
Српска војска, како наводи, "није убила ниједног муслиманског цивила који су остали у Сребреници или Поточарима, док су са Орићевом колоном, која се у неколико група пробијала ка Тузли, вођене жестоке борбе.
"Нема ни говора о томе да је српска војска могла да ухапси седам или осам хиљада муслиманских војника и мушкараца цивила и да их негдје стријеља, јер то технички није било изводљиво“, сматра Дорин, наводећи да за извођене таквог злочина није никада било довољно српских бораца на располагању.
Дорин је за своје тврдње користио разне изворе, као што су изјаве муслиманских војника и командира, али и изјаве холандских припадника УНПРОФОР-а, који су били тада у Сребреници.
Он наводи да је врло интересантну истрагу провео бугарски новинар Герминал Цивиков, који је написао цијелу књигу о случају Хрвата Дражена Ердемовића, бившег припадника Војске РС, који тврди да му је његов командир Милорад Пелемиш наредио да он и неколико других војника стријељају између 1000 и 1 200 муслиманских заробљеника.
Али, анализа тог случаја, наводи Дорин, доказује да је Ердемовић највећи дио своје приче измислио, а можда чак и цијелу причу.
Дорин напомиње да је директор београдског Центра за истраживање ратних злочина над Србима Миливоје Иванишевић анализирао спискове сребреничких жртава, те да је дошао до сазнања да се на бирачким списковима годину до двије након пада Сребренице појавило око 3 000 имена муслиманских мушкараца који су, наводно, убијени 1995. године.
Он додаје да, осим тога, постоје и многе наводне жртве 1995. године које су већ дуго прије или послије пада Сребренице умрле, а којих, према његовим подацима, има најмање око хиљаду.
"Сасвим је јасно да су муслиманске организације на списак жртава ставиле и све оне муслиманске борце који су погинули у борбама послије пада Сребренице" - тврди швајцарски истраживач.
Према његовим ријечима, поједини западни новинари су још 1995. године писали да је један дио становника Сребренице, послије њеног пада, отишао у неке друге земље, па је тако један амерички репортер писао да је око 800 њих преко Србије отишло у иностранство.
"Али веће истраге није могуће водити зато што нико не може широм свијета да трага за свим именима. Но, чињенице показују већ сада да су вршене огромне манипулације", каже Дорин.
Наводећи да посједује велики број фотографија муслиманских бораца, сачињених приликом пробоја из Сребренице ка Тузли, које је добио од муслиманских извора, Дорин наводи да се на тим фотографијама виде муслимански борци у униформама, међу којима је доста рањених.
"На тим фотографијама може да се види доста повријеђених бораца, који су преживјели борбе против српске војске. Муслиманска страна своје борце који нису преживјели рањавања сада презентује као жртве стријељања", каже Дорин.
Према изворима овог истраживача, неколико муслимана признало је да је у току борби погинуло најмање
2 000 војника.
Дорин подсјећа и на изјаве муслиманских политичара у медијима да је Алији Изетбеговићу тадашњи амерички предсједник Бил Клинтон још априла 1993. године нудио "масакр у Сребреници", односно да "четничке снаге уђу у Сребреницу и изврше покољ пет хиљада муслимана и да ће тада бити организована војна интервенција".
Он наводи да су холандски припадници УНПРОФОР-а изјављивали и свједочили да је српска армија сасвим коректно поступала према муслиманским цивилима, али и да је вођа муслимана у Сребреници Насер Орић са својим борцима у околини Сребренице годинама на најгрознији начин убијао српске цивиле и уништавао њихову имовину.
Дорин не вјерује да докази о томе шта се заиста десило у Сребреници, и о томе да није ријеч о масакру, могу да оспоре хашке пресуде за Сребреницу, наводећи да је тај "такозвани трибунал до сада без икаквих доказа осудио разне људе због наводног масакра у Сребреници".
Он каже да је Србин Видоје Благојевић осуђен на дугогодишњу затворску казну иако нема никакве везе са догађајима у Сребреници, док је "масовни убица Насер Орић ослобођен одговорности за убиства Срба".
"Тај суд редовно одбацује све оно што доказује да Срби нису монструми - како их представљају. Тај трибунал има једну чисту политичку функцију. Са правдом и истином то све нема никакве везе"“, оцјењује Дорин у интервјуу Срни.
Дорин не очекује да ће својом књигом о Сребреници моћи да разбије стереотипе, наводећи да је књига писана за оне људе који желе да сазнају истину о томе шта су западни медији "продали" као "масакр у Сребреници" да би правдали рат против Срба.
Он додаје да су западни, углавном лијево оријентисани листови и организације, показали интерес за његову књигу о Сребреници и да нуде сарадњу.
Дорин закључује да је планирано да његова најновија књига о Сребреници буде преведена и на српски и на енглески језик.
Дорин се у својој најновијој књизи, под насловом "Сребреница - историја једног салонског расизма" /Srebrenica - die Geschichte eines salonfahigen Rassismus /, коју ће на њемачком језику објавити у мају, у Берлину, издавачка кућа "Kai Homilius", бави, како наводи, "манипулацијом бројем погинулих муслимана у Сребреници".
"У вези са догађајем у Сребреници 1995. године и даље влада медијска манипулација на Западу да је послије пада тог градића у српске руке убијено између седам и осам хиљада муслиманских војника и цивила мушкараца, али истраживања људи широм свијета показују да то нема никакве везе са истином", каже Дорин за Срну.
Он наводи да је, према подацима до којих је дошао, најмање 2 000 муслиманских војника погинуло у току борби око Сребренице, те додаје да чињенице показују да ни цивилни ни војни врх Републике Српске /РС/ никада није наредио стријељање муслиманских војника и заробљеника. "То је отприлике број лешева који су хашки истражитељи до данас могли да пронађу. Међутим, муслиманска страна је уз ту цифру додала и неколико стотина муслиманских бораца, од којих је већина из страних земаља, који су неколико година прије пада Сребренице погинули у Хан Пијеску и у Коњевић Пољу", тврди Дорин.
Он наводи да то доказују чак и муслимански документи које је српска армија могла да нађе.
"Војска Насера Орића се прије пада Сребренице повукла из овог градића и оставила за собом око 25 000 цивила, али заједно са Орићевим борцима повлачио се и један број цивила, од којих су неки имали оружје", каже Дорин.
Српска војска, како наводи, "није убила ниједног муслиманског цивила који су остали у Сребреници или Поточарима, док су са Орићевом колоном, која се у неколико група пробијала ка Тузли, вођене жестоке борбе.
"Нема ни говора о томе да је српска војска могла да ухапси седам или осам хиљада муслиманских војника и мушкараца цивила и да их негдје стријеља, јер то технички није било изводљиво“, сматра Дорин, наводећи да за извођене таквог злочина није никада било довољно српских бораца на располагању.
Дорин је за своје тврдње користио разне изворе, као што су изјаве муслиманских војника и командира, али и изјаве холандских припадника УНПРОФОР-а, који су били тада у Сребреници.
Он наводи да је врло интересантну истрагу провео бугарски новинар Герминал Цивиков, који је написао цијелу књигу о случају Хрвата Дражена Ердемовића, бившег припадника Војске РС, који тврди да му је његов командир Милорад Пелемиш наредио да он и неколико других војника стријељају између 1000 и 1 200 муслиманских заробљеника.
Али, анализа тог случаја, наводи Дорин, доказује да је Ердемовић највећи дио своје приче измислио, а можда чак и цијелу причу.
Дорин напомиње да је директор београдског Центра за истраживање ратних злочина над Србима Миливоје Иванишевић анализирао спискове сребреничких жртава, те да је дошао до сазнања да се на бирачким списковима годину до двије након пада Сребренице појавило око 3 000 имена муслиманских мушкараца који су, наводно, убијени 1995. године.
Он додаје да, осим тога, постоје и многе наводне жртве 1995. године које су већ дуго прије или послије пада Сребренице умрле, а којих, према његовим подацима, има најмање око хиљаду.
"Сасвим је јасно да су муслиманске организације на списак жртава ставиле и све оне муслиманске борце који су погинули у борбама послије пада Сребренице" - тврди швајцарски истраживач.
Према његовим ријечима, поједини западни новинари су још 1995. године писали да је један дио становника Сребренице, послије њеног пада, отишао у неке друге земље, па је тако један амерички репортер писао да је око 800 њих преко Србије отишло у иностранство.
"Али веће истраге није могуће водити зато што нико не може широм свијета да трага за свим именима. Но, чињенице показују већ сада да су вршене огромне манипулације", каже Дорин.
Наводећи да посједује велики број фотографија муслиманских бораца, сачињених приликом пробоја из Сребренице ка Тузли, које је добио од муслиманских извора, Дорин наводи да се на тим фотографијама виде муслимански борци у униформама, међу којима је доста рањених.
"На тим фотографијама може да се види доста повријеђених бораца, који су преживјели борбе против српске војске. Муслиманска страна своје борце који нису преживјели рањавања сада презентује као жртве стријељања", каже Дорин.
Према изворима овог истраживача, неколико муслимана признало је да је у току борби погинуло најмање
2 000 војника.
Дорин подсјећа и на изјаве муслиманских политичара у медијима да је Алији Изетбеговићу тадашњи амерички предсједник Бил Клинтон још априла 1993. године нудио "масакр у Сребреници", односно да "четничке снаге уђу у Сребреницу и изврше покољ пет хиљада муслимана и да ће тада бити организована војна интервенција".
Он наводи да су холандски припадници УНПРОФОР-а изјављивали и свједочили да је српска армија сасвим коректно поступала према муслиманским цивилима, али и да је вођа муслимана у Сребреници Насер Орић са својим борцима у околини Сребренице годинама на најгрознији начин убијао српске цивиле и уништавао њихову имовину.
Дорин не вјерује да докази о томе шта се заиста десило у Сребреници, и о томе да није ријеч о масакру, могу да оспоре хашке пресуде за Сребреницу, наводећи да је тај "такозвани трибунал до сада без икаквих доказа осудио разне људе због наводног масакра у Сребреници".
Он каже да је Србин Видоје Благојевић осуђен на дугогодишњу затворску казну иако нема никакве везе са догађајима у Сребреници, док је "масовни убица Насер Орић ослобођен одговорности за убиства Срба".
"Тај суд редовно одбацује све оно што доказује да Срби нису монструми - како их представљају. Тај трибунал има једну чисту политичку функцију. Са правдом и истином то све нема никакве везе"“, оцјењује Дорин у интервјуу Срни.
Дорин не очекује да ће својом књигом о Сребреници моћи да разбије стереотипе, наводећи да је књига писана за оне људе који желе да сазнају истину о томе шта су западни медији "продали" као "масакр у Сребреници" да би правдали рат против Срба.
Он додаје да су западни, углавном лијево оријентисани листови и организације, показали интерес за његову књигу о Сребреници и да нуде сарадњу.
Дорин закључује да је планирано да његова најновија књига о Сребреници буде преведена и на српски и на енглески језик.